youtube

Twitter

facebook

Istorija EU

Drugi svetski rat i njegove razorne posledice u Evropi bili su podsticaj za ujedinjavanje Evrope u pitanjima od zajedničke važnosti. Na taj način je uspostavljena Evropska zajednica za ugalj i čelik 1950. godine i njeno osnivanje predstavlja početak procesa evropskih integracija u posleratnoj Evropi. Ekonomskom saradnjom u industriji čelika i uglja, kao osnovi prozvodnje oružja, trebalo je uspostaviti dugotrajan mir na evropskom kontinentu. To je bilo pre svega od značaja za Francusku koja je time htela da osigura mir u svom neposrednom okruženju, ali i za Nemačku s obzirom na negativno nasleđe iz tek završenog rata.  

Tadašnjih šest država osnivača činili su Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija. Ugovorom iz Rima 1957. godine osnovana je Evropska ekonomska zajednica (EEZ) sa ciljem kreiranja zajedničkog tržišta država članica i šezedesete godine odlikovao je ekonomski rast. Trend ka sve intenzivnijoj ekonomskoj saradnji nastavljen je ukidanjem unutrašnjih granica između država članica. Takođe, pregovori u oblasti Zajedničke poljoprivredne politike rezultirali su u zajedničkoj kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane, ali i višku u poljoprivrednoj proizvodnji.   

Prvo proširenje dogodilo se 1973. godine kada su pristupile tri nove države - Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tri godine kasnije održani su i prvi neposredni izbori za Evropski parlament, čime je značaj ove institucije znatno uvećan. Grčka je pristupila Zajednici 1981. godine, a pet godina kasnije i Španija i Portugal. Tokom devedesetih godina uvedene su značajne promene. Formiranje jedinstvenog tržišta je zaokruženo, čime su stvoreni uslovi za slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala. Ratifikacijom Ugovora iz Mastrihta i formalno je stvorena Evropska unija, a oblastima delovanja EU dodate su nove oblasti, npr. životna sredina i zajednička bezbednosna politika. Austrija, Finska i Švedska pristupaju 1995. godine i povećavaju broj država članica na petnaest. Kao deo Ugovora iz Amsterdama, u ovom periodu je Šengenski sporazum postao deo pravne tekovine EU, čime su ukinute granične kontrole u putovanjima između država članica.

U januaru 2002. godine uvedena je zajednička valuta evro i dvanaest država članica je pristupilo evro zoni i svoju nacionalnu valutu zamenilo evrom. Do početka januara 2011. godine broj članica evrozone se povećao na sedamnaest. Najveće proširenje do sada, tzv. „istočno proširenje“, nastupilo je 2004. godine kada je Unija proširena za još deset država člaica: Kipar, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija. Posle proširenje proširenja 2007. godine kada su pristupile Bugarska i Rumunija, poslednje proširenje bilo je jula 2013. pristupanjem Hrvatske.

Ugovor o uspostavljanju Ustava Evrope, često nazivan i Evropski ustav, potipsan je u Rimu 2004. godine sa ciljem da zameni sve pređašnje ugovore. Ipak, ovaj predlog nije sproveden jer je odbijen na referendumu u Francuskoj i Holandiji. Novim reformskim ugovorom, poznatim kao Lisabonski ugovor, i potpisanim 2007. godine, i njegovim stupanjem na snagu decembra 2009. godine uvedene su znatne novine kao što su pravni subjektivitet EU, stalni Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, proširivanje procedure saodlučivanja, a Povelji o fundamentalnim pravima dat je isti pravni značaj kao i osnivačkim ugovorima.

Više informacija o istoriji EU možete pronaći ovde

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has supported cross-border cooperation between #Serbia and #BiH with 12.8 milion € (2007/13) and continues… https://t.co/ZTjkBCtcby
CEPBelgrade Our heartfelt condolences for those killed in the horrid #WestminsterAttack. We are determined to protect our value… https://t.co/4qYHrNW9W7
CEPBelgrade The #EU invested 350 million euros for cleaner water - for 1.3 milion citizens in Serbia. Partnership with… https://t.co/uV9ZTgz1lS

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme