youtube

Twitter

facebook

Pravni osnov

Aktivnosti i mere EU se baziraju na osnivačkim ugovorima, koje dobrovoljno i demokratski prihvataju sve države članice. Ugovor predstavlja obavezujući sporazum između država članica EU. Ugovorima se postavljaju ciljevi EU, pravila donošenja odluka i funkcionisanja institucija kao i odnosi država članica i EU. Tokom godina oni su se menjali, kako bi EU postajala  efikasnija i transparentnija i kako bi se pripremila za nova proširenja i uspostavila nove oblasti saradnje. Ugovori su ti koji ovlašćuju institucije Unije da donose propise koje su potom države članice dužne da primene. Trenutno važeći osnivački ugovor jeste:

Lisabonski ugovor (2009)

Kao poslednji ugovor koji je stupio na snagu, njegov cilj je da unapredi demokratičnost i efikasnost EU, kao i da joj omogući da sa osnaženim kapacitetom odgovori na globalne izazove. Nekoliko značajnih promena je uvedeno ovim ugovorom: Parlament je dobio veća ovlašćenja, procedura glasanja u Savetu EU je promenjena, uveden je institut građanske inicijative kao i pozicija stalnog predsednika Evropskog saveta i novog Visokog predstavnika za spoljnu politiku. Nadležnosti unutar Unije su podeljene u tri kategorije: na one koje pripadaju isključivo Uniji, one koje dele Unija i države članice i one koje države članice zadržavaju u svom domenu.

Više o Lisabonskom ugovoru možete pročitati ovde, a prečišćenoj verziji ugovora izmenjenih Lisabonskim ugovorom možete pristupiti ovde.

Prethodni osnivački ugovori EU su:

Ugovor o uspostavljanju Ustava Evrope (2004)

Sa sličnim ciljevima kao i Lisabonski ugovor, iako potpisan, ovaj ugovor nikada nije ratifikovan. Proces ratifikacije zaustavljen je nakon njegovog odbijanja na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.

Više o Ugovoru o uspostavljanju Ustava Evrope možete pročitati ovde.

Ugovor iz Nice (2003)

Spremajući se za veliko proširenje iz 2004. godine, ovaj Ugovor je imao za cilj reformisanje institucija radi nesmetanog funkcionisanja nakon proširenja na 25 država članica. Promenjen je način menjanja sastava Komisije kao i procedura pri glasanju u Savetu.

 Više o Ugovoru iz Nice možete pročitati ovde, a tekstu Ugovora možete pristupiti ovde.

Ugovor iz Amsterdama (1999)

I ovaj Ugovor je imao za cilj pripremu za buduće proširenje. Njime su izmenjeni, iznova numerisani i konsolidovani EU i EEC ugovori. Proces donošenja odluka je učinjen transparentnijim većom upotrebom procedure saodlučivanja.

Više o Ugovoru iz Amsterdama možete pročitati ovde, a tekstu Ugovora možete pristupiti ovde.

Ugovor o Evropskoj uniji - Ugovor iz Mastrihta (1993)

Ovim Ugovorom je osnovana Evropska unija i promovisana procedura saodlučivanja, koja je Parlamentu dala jaču ulogu u donošenju odluka. Uvedeni su elementi političke unije kao što su državljanstvo, zajednička spoljna politika, politika unutrašnjih poslova itd. Takođe, bilo je potrebno napraviti uslove za Evropsku monetarnu uniju.

Više o Ugovoru iz Mastrihta možete pročitati ovde, tekstu Ugovora možete pristupiti ovde.

Jedinstveni evropski akt (1986)

Pripremio je institucije za članstvo Španije i Portugala i ubrzavanje procesa donošenja odluka u sklopu priprema za zaokruživanje jedinstvenog tržišta. Ovim ugovorom je izmenjena kvalifikovana većina u Savetu čime je otežana mogućnost da jedna država stavi veto na predlog propisa EU.

Više o Jedinstvenom evropskom aktu možete pročitati ovde.

Ugovor o spajanju institucija (Merger Treaty) - Ugovor iz Brisela (1967)

Njegov cilj je bila modernizovana institucionalna struktura EU, uspostavljanjem jedinstvene Komisije i jedinstvenog Saveta za sve Zajednice (EEZ, Euratom, EZUČ). Ukinut je Ugovorom iz iz Amsterdama.

Tekstu Ugovora iz Brisela (na francuskom jeziku) možete pristupiti unošenjem svoje e-mail adrese ovde.

Ugovori iz Rima - Ugovori o EEZ i Euratom (1958)

Ovim ugovorima osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Evropske integracije su dalje produbljene opštom ekonomskom saradnjom država članica.

Više o Ugovoru o osnivanju Evropske ekonomske zajednice možete pročitati ovde, a o Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju ovde.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952)

Sa ovim Ugovorom je započet proces evropskih integracija, najpre saradnjom i međuzavisnošću u proizvodnji uglja i čelika. Ova inicijativa, pokrenuta tek nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, imala je za cilj da spreči nove sukobe na evropskom kontinentu, a kako industrija za proizvodnju oružja počiva na uglju i čeliku, uspostavljena je ekonomska saradnja u toj oblasti. Ugovor je istekao 2002. godine. 

Više o Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik možete pročitati ovde.

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has brought together people who were separated by borders. Let's make it even better! #EU60 @sven_giegold https://t.co/Fj7PKzxsIF
CEPBelgrade RT @MarchEurope2017: 70 years of peace! Isn't it something worth to march for? #MarchForEurope2017 https://t.co/mZobfdSjVb
CEPBelgrade What is there to celebrate as the EU turns 60? Well, quite a lot actually. https://t.co/Sv8D2TbGrI @CambreAssochttps://t.co/yer766j2vF

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme