youtube

Twitter

facebook

Održan panel "Evropa u krizi - šta dalje?"

Beograd, 26. oktobar 2016.

Europe in Crisis: Thinking ForwardBregzit, migrantska kriza, uspon ekstremističkih političkih grupacija i terorističke pretnje samo su neki od izazova koji čine EU ranjivijom nego ikada do sada. U saradnji sa udruženjem BEUM (Belgrade European Union Model), CEP je 26. oktobra 2016. organizovao panel-diskusiju Evropa u krizi – šta dalje? Ovaj događaj je ugostio istaknute domaće i međunarodne paneliste i skoro 400 studenata iz celog sveta. Prvi panel je bio posvećen turbulentnim dešavanjima u EU, dok se drugi panel bavio politikom proširenja EU u vremenima krize. Studenti su imali priliku da postave pitanja panelistima ali i da daju svoj sud o pitanjima o kojima je diskutovano. 

Ambasadorka Republike Slovačke Dagmar Repčeková naglasila je da je Bregzit bio signal državama članicama da treba da razmišljaju o budućnosti EU, što su one i počele da čine na nezvaničnom sastanku Evropskog saveta u Bratislavi. „Mi danas moramo da razmišljamo o budućnosti EU integracija ali i pitanjima dezintegracija“, rekla je ambasadorka prisutnima. Problem je u tome što neke zemlje članice EU zahtevaju više integracije, dok postoje i neke druge zemlje (obično one izvan evrogrupe) koje žele više nacionalizma. Takođe, primetno je da se jezik zemalja članica sve više razlikuje od jezika kojim govori Brisel. Ono što Slovačka želi je više Evrope ali ne nužno i više Brisela. Govoreći o Srbiji i politici proširenja, ambasadorka je primetila da zemlja koja ima samo 70% evropskog proseka BDP-a ne bi bila jednak partner, i da Srbija treba da sačeka dok postane spremna za članstvo. Ona veruje da neko novo proširenje neće biti moguće ni u narednih pet godina jer EU nije spremna za nova proširenja, kao i da se treba posvetiti pitanjima uticaja migracija. 

Dagmar Repčeková, Milena Lazarević, Tanja Miščević  Europe in Crisis: Thinking Forward Europe in Crisis:Thinking Forward 

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević, govoreći o trenutnoj krizi u kojoj se EU nalazi, rekla je da unija treba da se podseti svog razloga postojanja, a da je to izgradnja mira i ekonomski razvoj. Bregzit je sjajna prilika za EU da razmisli o budućim proširenjima, kao i da više razgovara sa zemljama Zapadnog Balkana o njihovoj budućnosti u Uniji, istakla je Miščevićeva. Ona takođe veruje da Srbija treba da postane članica EU, i da sam proces evropskih integracija može da zemlju pozitivno transformiše kao što je bio slučaj sa Poljskom i Slovačkom. 

 Europe in Crisis: Thinking Forward  Matt Dann, Bruegel  Tony Verheijen, Dagmar Repčeková, Milena Lazarević

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Tony Verheijen primetio je da je nacionalizam u Evropi postao nešto čime se ljudi ponose, a ne nešto od čega treba da strepe. On se zapitao i kako je došlo do toga da EU od seta principa evoluira do situacije u kojoj države članice računaju šta mogu da dobiju a šta izgube od članstva u uniji. Verheijen takođe veruje da zemlje Zapadnog Balkana mogu da budu pozitivan primer Evropskoj uniji, pokazujući na koji način je saradnja moguća u teškim situacijama – poput skorašnjeg sastanka srpskog i albanskog premijera. Govoreći o budućnosti EU, on je istakao da je neophodna detaljna analiza troškova ne-Evrope u političkom smislu. 

Generalni sekretar Bruegela Matt Dann je zaključio da su postojali znaci da su određeni aspekti EU integracija problematični čak i pre finansijske krize. On misli da ne postoji model integracije koji svima odgovara, i da je integracija kako izvan tako i unutar Evrope trenutno veoma problematična. Konačno, Dann je istakao da je EU politički projekat i da napor da se ona sačuva mora takođe da bude politički. 

Ranka Miljenovic i Stefan Šipka, CEP   Milena Lazarević, CEP Milena Lazarević, Srđan Majstorović 

Govoreći na drugom panelu, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije istakao je da je Bregzit sjajna prilika da se ponovo pokrene politika proširenja EU. Zemlje Zapadnog Balkana su konstitutivni deo EU jer su sve bezbednosne pretnje i izazovi sa kojima se EU suočava na neki način povezani sa ovim regionom. Prema njegovim rečima, dokle god Evropa ne bude u potpunosti integrisana, mir i prosperitet kao zajednički interesi neće biti ostvareni. Zemlje Zapadnog Balkana mogu da doprinesu zajedničkim ciljevima, vrednostima i interesima. Srbija je pokazala da može mnogo da doprinese tokom „izbegličke krize“ kao i kada su u pitanju transevropske transportne strukture. Kada su u pitanju sektori bezbednosti, razvoja i energije, mi možemo da ostvarimo situaciju u kojoj svi dobijaju – i EU i zemlje Zapadnog Balkana, a zajedničke ciljeve je moguće dostići samo zajedničkim naporima, istakao je on.

Igor Bandović, viši programski menadžer u Evropskom fondu za Balkan, podsetio je da je poslednja zajednička regionalna inicijativa vezana za EU integracije bio Samit EU-Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine. On veruje da nam je potrebno još pravih inicijativa kao što je ova, i napomenuo da otvaranje poglavlja 23 i 24 sa svim zemljama u regionu može da stvori pozitivnu konkurenciju među njima. Kao zaključak, Bandović je rekao da je potrebna veća povezanost politike proširenja sa ekonomskim razvojem i obrazovanjem. 

Corina Stratulat and Milena Lazarević Senada Šelo Šabić  Igor Bandović, Corina Stratulat, Milena Lazarević, Srđan Majstorović, Senada Šelo Šabić

Viša analitičarka iz Centra za evropske politike u Briselu Corina Stratulat primetila je da je svojevrsna kombinacija strahova u EU smanjila apetit za novim proširenjima među državama članicama. Ona smatra da su ex-ante zahtevi za ispunjavanje uslova za pristupanje išli ruku pod ruku sa sve pouzdanijom ulogom zemalja članica. U isto vreme, usporen proces proširenja udružen sa očekivanim manjim koristima od EU integracija donosi frustraciju među građanima zemalja Zapadnog Balkana. Ukoliko i postoji interes u EU za proširenje na zapadni Balkan, on je često zanemaren u korist pitanja stabilnosti i bezbednosti.  EU često previdi lekcije koje je naučila u prošlosti – a to je da je izgradnja demokratije ključ za napredak i stabilnost, zaključila je Stratulat. Ono za šta ona smatra da je zabrinjavajuće je da autoritarni režimi u zemljama Zapadnog Balkana jačaju i pored podrške EU. 

 Senada Šelo Šabić, istraživačica/saradnica Instituta za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba je rekla da je migracija glavna tema prema kojoj se oblikuju politike EU danas, ali da ona ujedno i hrani populističke režime na kontinentu. Ona je istakla da zemlje članice EU i zemlje kandidatkinje za članstvo moraju da rade zajedno jer geografska bliskost tera na saradnju i pronalaženje rešenja.  

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has supported cross-border cooperation between #Serbia and #BiH with 12.8 milion € (2007/13) and continues… https://t.co/ZTjkBCtcby
CEPBelgrade Our heartfelt condolences for those killed in the horrid #WestminsterAttack. We are determined to protect our value… https://t.co/4qYHrNW9W7
CEPBelgrade The #EU invested 350 million euros for cleaner water - for 1.3 milion citizens in Serbia. Partnership with… https://t.co/uV9ZTgz1lS

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme