youtube

Twitter

facebook

CEP pogled - Nova publikacija

Od prvog jula 2015. godine CEP počinje sa objavljivanjem nove publikacije - CEP pogled - u formi kratkih analitičkih tekstova na teme koju su obuhvaćene delokrugom našeg rada. Ranije objavljeni članci i komentari se i dalje mogu naći u ovoj sekciji.

Tajanijevo predsedavanje: Novi predsednik Evropskog parlamenta, mali politički potres i zašto je to značajno za Srbiju

Autori: Sena Marić i Strahinja SubotićTajanijevo predsedavanje

Sedamnaestog januara 2017. Antonio Tajani je postao predsednik Evropskog parlamenta (EP), nasledivši tu poziciju od Martina Šulca. Prilikom izbora je prošao kroz četiri runde glasanja - praksa koja se ne viđa često u EP i koja ukazuje na to koliko čvrsto su različite političke grupe podržavale sopstvene kandidate. 

Ovaj CEP pogled pruža pregled Tajanijevog profila i njegovih ambicija kao predsednika EP; analizira nove promene ravnoteže moći koje su usledile kao rezultat izbora Tajanija; ispituje implikacije na srpske aspiracije za članstvo u EU i konačno, predlaže kako bi srpski zvaničnici trebalo da se pozicioniraju u odnosu na nove promene. 

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Malteško predsedavanje EU: Neizbežna upućenost na zemlje kandidate za članstvo

Malteško predsedavanjeAutorka: Sena Marić, viša istraživačica

Ukoliko 2016. godina ostaje upamćena po neočekivanim političkim iznenađenjima i potresima u zapadnoj hemisferi, prva polovina 2017. obećava da bude još intenzivnija. U grotlu predstojećih događaja se našla najmanja država članica na mestu predsedavajuće EU. Malta će nastaviti započete inicijative u oblastima migracija, bezbednosti, unutrašnjeg tržišta i evropskog susedstva, a kao maloj mediteranskoj državi od posebnog nacionalnog interesa biće dalje razvijanje Zajedničke politike pomorstva EU. 

Ovaj CEP pogled se fokusira na one prioritete malteškog predsedavanja koji zaslužuju da budu pod posebnom lupom srpskih vlasti i javnosti, budući da se odnose na politike u koje je Srbija neposredno umešana.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

(Ne)uspesi reforme javne uprave u Srbiji

CEP PogledAutori: Vladimir Mihajlović, istraživač, i Milena Lazarević, programska direktorka

Srbija je u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije, na prvi pogled, pozitivno ocenjena u domenu reforme javne uprave. Činjenica da je Komisija svrstala RJU među oblasti u kojima je učinjen napredak svakako ohrabruje. Međutim, detaljnije čitanje Izveštaja otkriva ogromne manjkavosti sistema, naročito u pogledu: izostanka depolitizacije i profesionalizacije uprave, uvođenja službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama, povećanja kvaliteta kreiranja, implementacije i monitoringa politika, uvođenja sistema odgovornosti u upravi, i tako dalje. CEP je u novom izdanju Pogleda analizirao ocenu koju je Srbija dobila za oblast reforme javne uprave, koja je, uz vladavinu prava i ekonomsko upravljanje, proglašena jednim od stubova Strategije proširenja EU.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

(Ne)kritičan ton Evropske komisije: Osvrt na glavne nalaze iz 2016. i efekte izveštavanja

CEP pogledAutorke: Milena Lazarević i Sena Marić

Kao i prethodnih jeseni, Evropska komisija je i ovog puta držala stručnu javnost u državama Zapadnog Balkana u iščekivanju svojih ocena usklađenosti i napretka u procesu pristupanja EU. Zaključno s novoobjavljenim paketom izveštaja, Komisija menja kalendar izveštavanja te se naredni očekuje tek na proleće 2018. godine, što je objašnjeno potrebom usklađivanja sa kalendarom Programa za ekonomsku reformu (ERP) koje donose države kandidatkinje. U ovom izdanju Pogleda analiziramo posledice novog načina izveštavanja Komisije, metodološke novine koje je uvela i komentarišemo glavne nalaze ovogodišnjeg Izveštaja za Srbiju.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Zemlje Višegradske grupe i budućnost EU: Velike težnje iza antiimigrantskih stavova

CEP pogledAutorke: Sena Marić i Katarina Kosmina

Uprkos veoma skupoj ali krajnje napadnoj medijskoj kampanji, mađarski premijer Viktor Orban nije uspeo da ubedi većinu mađarskih građana da je pitanje migranata/izbeglica najznačajnije „za njihovu ličnu budućnost kao i budućnost Evrope“. Izlaznost od 43,4% (od kojih je 6% nevažećih/nezaokruženih glasačkih listića) na čuvenom „referendumu o kvotama“, pokazala je da korišćenje migracija u populističke svrhe nije dovoljno za širu mobilizaciju glasača, koje više brinu neke druge teme, poput opšteg ekonomskog stanja u zemlji.Pored pokušaja da prikaže migrante kao bezbednosnu pretnju, kampanja vezana za referendum je okrivila Brisel za „pokušaj oduzimanja dela mađarskog suvereniteta“. Međutim, ova odluka Saveta se u svakom slučaju pokazala kao neadekvatna – godinu dana od njenog usvajanja države članice su preselile samo 5,2% od dogovorenog broja tražilaca azila iz Italije i Grčke (5.651 od dogovorenih 106.000 ljudi).1 Referendum o kvotama samim tim nema veliku važnost, jer se države članice svakako suočavaju sa velikim kašnjenjem u sprovođenju pomenute Odluke o kvotama.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Grlom u jabuke: Slučaj Evropska komisija vs. Irska (Apple inc.)

Grlom u jabukeAutor: Dušan Protić

Evropska komisija je 30. avgusta 2016. saopštila da je u istrazi nedozvoljene državne pomoći Republike Irske kompaniji Apple donela odluku kojom se utvrđuje povreda pravila EU o državnoj pomoći, i da je po osnovu povraćaja neplaćenog poreza na dobit korporacija za period 2003-2014. Apple dužan da uplati irskim poreskim vlastima iznos od 13 milijardi evra, sa pripadajućom kamatom. Neposredno nakon objavljivanja ove odluke, Republika Irska i Apple su izrazili nezadovoljstvo i najavili podnošenje tužbe protiv Komisije, a usledile su i brojne reakcije poslovne zajednice i političkih predstavnika. U ovom momentu, javnosti je na raspolaganju samo saopštenje Komisije sa kratkim obrazloženjem, dok dubinske stručne analize tek predstoje, kao i sagledavanje posledica koje će proizvesti kako na planu željenog cilja otklanjanja uočene devijacije, tako i u širem, političkom kontekstu. Međutim, već samo objavljivanje akta je izazvalo tektonski udar i talasi reakcija zapljuskuju obe strane Atlantika.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Slovačko predsedavanje EU: Nema kraja izazovima?

Slovačko predsedavanjeAutori: Sena Marić, Katarina Tadić, Dušan Protić

Od 1. jula do 31. decembra 2016. Slovačka predsedava Savetu Evropske unije. Njeno predsedavanje počinje u trenutku kada se Unija suočava sa izazovima bez presedana: ishod referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu otvara diskusiju o budućnosti Unije; migrantska kriza dovodi u pitanje funkcionisanje Šengenskog prostora; skorašnji teroristički napadi u Parizu i Briselu su ukazali na nedostatke u oblasti unutrašnje bezbednosti; posledice ekonomske i finansijske krize se jos uvek osećaju u zemljama članicama EU. Uprkos tome, Slovačka je usvojila pozitivan program predsedavanja, čiji je cilj promovisanje rešenja koja sadrže dugoročnu viziju o EU.

Ovaj CEP pogled razmatra program slovačkog predsedavanja u kontekstu Bregzita, ocenjujući njegove neposredne posledice na proces proširenja. Takođe, pruža sveobuhvatan pregled mogućih dešavanja u drugim prioritetnim oblastima u narednih šest meseci, naročito u pogledu politika tržišta i migracija.
 
Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Bregzit ili ne? Kakve su posledice za politiku proširenja?

Bregzit ili ne

Autorke: Milena LazarevićSena Marić, uz podršku Tijane Stojanović

U ranim jutarnjim časovima 24. juna objavljeni su rezultati referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji. Uprkos kvotama u kladionicama, uprkos predviđanju tržišnih aktera, i uprkos anketama sprovedenim u poslednji čas, glasači su, sa izlaznošću od 72% i marginom od 3,8%, odlučili da Velika Britanija treba da napusti EU. Ovaj događaj bez presedana doveo je do političkog i ekonomskog previranja u UK: Dejvid Kameron je dao ostavku i Konzervativna partija mora da održi izbore za novog lidera; laburistički „ministri iz senke“ su masovno dali ostavke a laburistički članovi parlamenta izglasali nepoverenje svom lideru; drugi referendum o nezavisnosti Škotske je na dnevnom redu; status Severne Irske je pod znakom pitanja; ekonomske prognoze su nepovoljne. Ekonomske posledice se očekuju i u državama članicama EU, kao i u ostatku sveta.

Referendum o Bregzitu dovodi do brojnih neizvesnosti na evropskom kontinentu. Ovaj CEP pogled razvija 3 moguća ishoda trenutne situacije, na osnovu kojih raspravlja o mogućim posledicama britanskog izlaska za politiku proširenja EU. Zaključuje se da će, dokle god problem Bregzita ostaje nerešen, politika proširenja EU biti zanemarena i zamrznuta.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Holandsko predsedavanje EU: Šta nas čeka?

Holandsko predsedavanje EU

Autorke: Milena Lazarević, Sena Marić, Katarina Kosmina, Lana Radovanović

Počevši od 1. januara 2016, Holandija je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije od Luksemburga, koji je tu funkciju obavljao drugom polovinom 2015. U fokusu će biti osnovne potrebe, tačnije inovacije, ekonomski rast, zapošljavanje i jačanje saradnje sa organizacijama civilnog društva i građanima EU. Međutim, ostvarivanje ovih ciljeva mogu sputati problemi koji zavise od spoljnih okolnosti i u čije rešavanje EU mora da uključi i treća lica: priliv izbeglica i migranata, zatim, problemi vezani za zajedničku energetsku politiku, kao i nadolazeće pitanje bregzita – britanskog napuštanja EU. Predsedavajuća država ipak ne može sasvim da kontroliše i utiče na razvoj ovih pitanja kao što to može u slučaju drugih prioriteta. Uzimajući u obzir njihov nivo složenosti i hitnosti rešavanja, postavlja se pitanje da li je naglašavanje osnovnih potreba praktično i izvodljivo tokom ovog predsedavanja. Ovaj Pogled pruža analizu stanja u oblastima energetske politike, priliva izbeglica, i referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u EU i osvrće se na pitanje kako holandsko predsedavanje planira da se bavi ovim temama.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

(Ne)Učiti iz sopstvenih grešaka: Komentar na plan EU od 17 tačaka i predlog njegove alternative

(Ne)Uciti iz sopstvenih gresakaAutorke: Lana Radovanović i Katarina Kosmina

Kako se priliv izbeglica povećava, tako Evropska unija pokušava i ne uspeva da nađe efektivna rešenja. Najskoriji takav pokušaj bio je sastanak u Briselu krajem oktobra, koji je okupio državnike iz Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Ne-mačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Rezultat ovog sastanka je akcio-ni plan od 17 tačaka (u nastavku: plan). Ovaj CEP pogled analizira plan i pruža kritički osvrt na njegove najkontroverznije mere. Pored toga, dajemo pregled Direktive o privremenoj zaštiti iz 2001. i predstavljamo je kao alternativni predlog za rešavanje trenutne krize, dok na kraju razmatramo posledice plana u kontekstu njegove prime-ne u Srbiji.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Paket dokumenata o proširenju EU za 2015: Šta je novo i kako to može pomoći državama u procesu pristupanja?

Paket dokumenata o proširenju EUAutorke: Milena Lazarević, Sena Marić, Dragana Bajić

Paket dokumenata o proširenju EU, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje (i koji sadrži strategiju za proširenje EU uz set izveštaja za svaku državu kandidatkinju i potencijalnu kandidatkinju), s nestrpljenjem se čekao ove godine zbog dugo najavljivanih metodoloških novina i poboljšanja u poređenju s prethodnim godinama. Ovo se posebno odnosi na novi pristup ocenjivanju država, tj. uvođenje novina u načinu izveštavanja kako bi se povećao kvalitet, pouzdanost i transparentnost izveštaja. Povrh toga, novi pristup godišnjem izveštavanju, uz petostepene skale ocenjivanja, takođe nastoji da poveća međusobno poređenje država u procesu proširenja, kao i da omogući zainteresovanim stranama da lakše prate i kritički nadgledaju proces.

Koliko je ovaj paket dokumenata efikasan u nastojanju da pruži pomoć državama na putu ka EU? Ovaj CEP pogled pruža kratak osvrt na Paket za 2015. godinu i ističe ključne probleme i nedoumice za budući period.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

 

Suočavanje s prilivom izbeglica: Između zakona, granica i političkih diskursa

suocavanje s prilivom izbeglicaAutorke: Lana Radovanović i Katarina Kosmina

Kada govorimo o izbeglicama koje trenutno stižu u Evropu, teško je fokusirati se na isključivo jednu dimenziju njihovog dolaska: pravni okvir, granična politika i politički diskurs se prepliću i utiču na to kako pričamo i delujemo prema problemima velikog priliva izbeglica na teritoriju Evropske unije (EU). Ovaj članak će pokušati da dekonstruiše odgovor Unije na trenutnu „krizu“ i da prikaže njegovu relevantnost za strategiju davanja azila Republike Srbije. Fokus će biti na relevantnim pravnim tekovinama kao što je treća Dablinska konvencija, kao i na pratećim problemima i njihovim odgovorima u vidu granične politike i političkog diskursa.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Luksemburško predsedavanje EU: Fokus na izbegličkoj krizi

luxemburg presidency sr picAutorka: Sena Marić

Proteklo proleće i leto na evropskom kontinentu su bez premca obeležile dve teme: „grčko pitanje“ – referendum i uslovi ostanka u evrozoni; kao i sad već hroničan egzodus izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike u evropske države. Dok je prvo pitanje u nadležnosti takozvane „trojke“, koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, pitanja migracija i politika azila su u podeljenoj nadležnosti država članica i Evropskog parlamenta – i samim tim, jedan od prioritetnih predmeta aktuelnog luksemburškog predsedavanja Savetu EU.

Ovaj pogled će se usredsrediti upravo na temu izbegličke krize, kao jednu od tema koje su dominirale luksemburškom agendom minulog jula, tj. prvog meseca šestomesečnog predsedavanja Luksemburga, a koja, sudeći po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, trenutno najviše brine građane država EU.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Bolja regulativa: Više ili manje regulacije?

Bolja regulativaAutorke: Amanda Orza i Milena Lazarević

Bolja regulativa nije novost, već nastavak prethodnih napora uz drugačija sredstva. Ovog puta se mnogo očekivalo od Paketa mera za bolju regulativu i njegovog uticaja na formulaciju politike, implementaciju, monitoring i evaluaciju. Frans Timermans, prvi potpredsednik Evropske komisije zadužen za, između ostalog, resor bolje regulative, predstavio je pet predloga u okviru Paketa mera za bolju regulativu – predlog za Interinstitucionalni ugovor; Komunikaciju o boljoj regulativi, Odbor za regulatorni nadzor i REFIT (eng. Regulatory Fitness and Performance Program); kao i opširne smernice za bolju regulativu i procenu uticaja (PU).

Ovaj članak će početi s glavnim promenama koje Paket donosi, da bi se izveo zaključak o njegovoj izvodljivosti u bliskoj budućnosti, kao i njegovom značaju za Srbiju.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

Institucije EU i građani: Kako nedostatak komunikacije utiče na današnja zbivanja

Institucije EU i gradjaniAutorka: Sena Marić

Kakav bi bio ishod nedavnog grčkog referenduma da se Evropska unija angažovala u kampanji za „da“? Kako bi danas izgledala Evropska unija da pre 10 godina francuski i holandski građani nisu odbili Ustav Evrope? Ili da postoji otvorena debata na evropskom nivou o promeni demografske slike Evrope, nezaustavljivosti imigracije i načinima na koje EU može da deluje?

Možda bismo danas živeli u drugačijoj Evropi da je Evropska komisija u protekle dve decenije više uložila u odnose s javnošću i komunikaciju s građanima.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

CEP pogled - Šta se krije iza lobiranja u EU

Šta se krije iza lobiranja u EUAutorka: Amanda Orza

Često čujemo kako se članovi Evropske komisije i Evropskog parlamenta po završetku svog mandata transformišu u lobiste i počnu da rade za privatni sektor. Isto tako često čujemo da korporativni interesi utiču na javne politike EU, bez mnogo obzira prema običnom građaninu. Međutim, da li je baš sve tako kako se tvrdi? 

Srpski državni i nedržavni akteri sada imaju korist od prethodnih praksi i mogu lakše da saznaju šta treba a šta ne treba činiti u lobiranju, a takođe imaju i priliku da unaprede svoje strategije pre članstva u EU, kada će to početi da ima znatno veći značaj.

Celo izdanje CEP pogleda dostupno je ovde.

2015: Godina usvajanja novih globalnih razvojnih ciljeva

Sustainable Development GoalsKada se govori o definisanju globalnih ciljeva održivog razvoja, 2015. godina predstavlja važnu prekretnicu za države sveta. Petnaest godina je prošlo od kada su se države članice Ujedinjenih nacija obavezale da će u periodu 2000-2015. raditi na dostizanju takozvanih Milenijumskih razvojnih ciljeva (eng. Millennium Development Goals), koji se odnose na: smanjenje gladi i ekstremnog siromaštva; smanjenje stope smrtnosti dece; dostizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja; promovisanje rodne ravnopravnosti; borbu protiv HIV/AIDS i drugih bolesti; obezbeđivanje održivosti životne sredine; unapređenje zdravlja majki i razvijanje globalnog partnerstva za razvoj.

Danas, kada se pravi presek postignutih rezultata i preostalih izazova, Ujedinjene nacije u konsultacijama s državama članicama i organizacijama civilnog društva su na pragu definisanja nove razvojne agende u vidu takozvanih Ciljeva za održivi razvoj (Sustainable Development Goals). Iskustvo u prethodnih 15 godina govori da se postavljanje ciljeva kojima treba težiti pokazalo kao korisna praksa, budući  da je u većini zacrtanih milenijumskih razvojnih ciljeva postignut veliki napredak. Iako je metodologija za praćenje ostvarenja ovih ciljeva često bila predmet kritike, ne može se osporiti činjenica da je stopa smrtnosti dece znatno opala, da je stopa globalnog siromaštva smanjena, te da je broj dece koji se školuje veći nego ikad.

Predlozi novih razvojnih ciljeva obuhvataju širi spektar tema od onih definisanih 2000. godine, budući da se njima kombinuju koncepti kako razvoja, tako i globalne održivosti. U njih se pored smanjenja siromaštva ubrajaju i teme održivog ekonomskog rasta, održivog trošenja izvora energije, borba protiv klimatskih promena, izgradnja odgovornih i inkluzivnih institucija u cilju izgradnje stabilnih društava, itd. Dakle, reč je o temama koje u znatno većoj meri dotiču Srbiju i koje treba da joj podstaknu veliko interesovanje. S obzirom da je proces konsultacija o ciljevima održivog razvoja još uvek otvoren, te da je u njihovoj formulaciji i realizaciji predviđeno učešće ne samo predstavnika država, već i civilnog društva, izuzetno je važno da Srbija i zainteresovana javnost prepoznaju svoju ulogu i proaktivno uzmu učešće u ovim procesima. Ako ništa drugo, samo praćenje napretka u realizaciji ciljeva na osnovu merljivih indikatora i relevantnih i pouzdanih podataka doprinosi povećanju odgovornosti vlasti, kreiranju politika zasnovanom na činjenicama i svesti javnosti i političkih aktera o potrebi vršenja analiza i istraživanja u svrhu praćenja postignutih rezultata. Što je opet, samo po sebi, vrlo bitan aspekt u procesu pridruživanja Srbije EU.

Pročitajte autorski tekst Milene Lazarević u nedeljniku "Vreme" o dobroj vladavini kao delu Milenijumskih ciljeva posle 2015.

Letonsko predsedavanje EU i evropski put Srbije u narednih 6 meseci

Predsedavanja Letonije EUPredsedavanje EU: prilika koju svaka država članica nastoji da maksimalno iskoristi

Od 1. januara 2015. Letonija će prvi put otkako je deo EU imati ulogu predsedavajuće države u narednih šest meseci, nasledivši Italiju na tom mestu. Predsedavanje EU predstavlja veliki organizaciono-logistički poduhvat za jednu državu, koji zahteva veoma temeljnu pripremu i strateško promišljanje o oblastimana  koje bi ta država želela da stavi fokus u svojih šest meseci. Predsedavanje EU je prilika koju države takođe koriste za svoju ekonomsku i turističku promociju. Svaka predsedavajuća država ima za cilj da svoje predsedavanje završi uspešno, tj. da se pokaže kao dobar posrednik u pregovorima među državama članicama, ali i da na evropskoj agendi „gura“ pitanja za koja ima poseban nacionalni interes. Uspeh predsedavanja u velikoj meri zavisi od državnih mehanizama i kapaciteta za koordinaciju, kao i brižljivog planiranja. Predsedavanje može znatno da pomogne unapređenju znanja i veština potrebnih za uspešno zastupanje interesa država članica u donošenju odluka na nivou EU, o čemu smo pisali u studiji „Kreiranje politike i pregovori za pristupanje sa EU – kako do rezultata za Srbiju“.

U pomenutoj studiji CEP je, između ostalog, istraživao sistem kreiranja politika i koordinacije evropskih poslova u Letoniji. Jedno od najvažnijih saznanja koje treba istaći na primeru Letonije jeste da male države sa ograničenim kapacitetima nužno moraju da vrše prioritizaciju pitanja za koja imaju interes, kako bi se njihov glas čuo na evropskoj pozornici. A temelj postavljanja prioriteta je kvalitetna analiza i činjenično kreiranje politika. Letonija je to na vreme shvatila i danas ima vrlo uspešne mehanizme za koordinaciju evropskih poslova, što će joj verovatno veoma pomoći u narednih šest meseci predsedavanja.

Opširnije...

Italijansko predsedavanje Savetom Evropske unije

Italijanski semestar 2014

Od 1. jula do 31. decembra 2014. godine, Italija je zadužena za predsedavanje Savetom Evropske unije. Italija predsedava Savetom po 11. put u istoriji Unije.

Predsedavanje Savetom EU:

Savet je evropska institucija (institucija EU) koja se sastaje u 10 različitih formacija u zavisnosti od predmeta rasprave. Dakle, ministri za životnu sredinu sastaju se u Savetu za životnu sredinu, ministri za ekonomske i finansijske poslove u Savetu za ekonomska i finansijska pitanja i tako i za sve ostale sektore. Predsedavanje Savetom Evropske unije rotira se između država članica svakih šest meseci, prema unapred određenom rasporedu. Prvi semestar počinje 1. januara, a završava se krajem juna, a drugi semestar počinje 1. jula, a završava se 31. decembra.

Tokom narednog šestomesečnog mandata, Italija će biti zadužena za pripremu, koordinaciju i predsedavanje radom Saveta; u pregovorima sa državama članicama, ona će delovati kao dobronamerni posrednik u cilju promocije zakonodavnih odluka i političkih inicijativa.

Opširnije...

Intervju sa italijanskim državnim sekretarom za evropska pitanja Sandrom Gocijem

Autor Ksenija Simović

Sandro Goci, drzavni sekretar Italije za evropska pitanjaVreme je za Srbiju da uđe u EU

Parma - Italijanska vlada će nastaviti svoje napore da osigura da pregovori između Srbije i Evropske unije budu sve profitabilniji i napredniji, kaže Sandro Goci, državni sekretar za evropska pitanja Republike Italije, odgovarajući na pitanje kako će prioriteti italijanskog šestomesečnog predsedavanja EU biti povezani sa napretkom pregovora između EU i Srbije.

U Srbiji se spekuliše da sledećoj Komisiji proširenje Evropske unije neće biti prioritet i da to može negativno uticati na pregovore. Šta mislite o tome?

- Nisam uopšte ubeđen da proširenje neće spadati u prioritete Komisije. Zaista, Evropska unija će morati da se više uključi, ne samo u smislu bilateralnih odnosa, nego da pokuša da bolje produži proširenje na celo područje Balkana. Ako pogledamo kartu Evrope, primećujemo teško odsustvo Balkana, nakon ulaska u EU Slovenije i Hrvatske. Vreme je i za Srbiju i Crnu Goru da pođu istim putem.

Opširnije...

Sistem s teško primenjivim zakonima

Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a za list Politika:

Sistem s teško primenjivim zakonima

Nebojsa Lazarevic, direktor CEP-aVlast počinje da shvata da je postojeći sistem kreiranja (javnih) politika neodrživ 

Kreiranje politika, njihova primena, kao i način merenja ostvarenih rezultata spadaju u ključna pitanja koja su u ranijem periodu bila zanemarena. Upravo je to tema studije ,,Kreiranje politike i pregovori za pristupanje EU: kako do rezultata za Srbiju”.

Zakon o zaštiti konkurencije može da posluži kao primer kako se u Srbiji kreiraju javne politike. Prvi ovakav propis donesen je u drugoj polovini 90-ih i nikada nije zaživeo, kako su tada voleli da kažu. Godine 2005. donesen je potpuno novi zakon, za koji je i pre donošenja, površnom analizom, bilo jasno da neće biti primenjiv (novi termin za istu stvar). Sve mane tog propisa otklonjene su zakonom iz 2009, ali je usledila partijska preraspodela mesta u Komisiji za zaštitu konkurencije, pa je rezultat primene najnovijeg, primenjivog zakona - isti. I ovaj je zakon izmenjen prošle godine, a promene u realnosti zaštite konkurencije u Srbiji još nema.

Slična je situacija i sa Zakonom o zaštiti potrošača – donesena su svojeveremeno tri zakona - 2002., 2005. i 2010. - a najnoviji je u skupštinskoj proceduri.

Opširnije...

Poljoprivreda u Srbiji - Šta možemo očekivati u procesu pristupanja EU?

Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvojNapisala Ksenija Simović

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj održen je od 18. do 20. marta 2014. godine u Briselu. Delegaciji Republike Srbije su tom prilikom predstavljeni svi detalji pravne tekovine Evropske unije vezane za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. S obzirom na važnost ovog poglavlja, ovaj članak se ukratko osvrće na najvažnije aspekte za uspešne pregovore u ovom poglavlju za Srbiju.

Na osnovu podataka poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2012. godine, postoje ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva, koja obrađuju ukupno 3.355.859 hektara zemljišta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 628.555 je porodičnih, a 2.567 su preduzeća, zadruge, preduzetnici i gazdinstva u vlasništvu državnih institucija ili crkvi i verskih zajednica.[1] Takođe, po informacijama iz Privredne komore Srbije poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju sa oko 17% u stvaranju bruto društvenog proizvoda zemlje (BDP), ali ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, posebno proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, ovo učešće nadmašuje 40% ukupnog BDP-a.

Zbog izuzetnog značaja poljoprivrede za ekonomsku stabilnost i održiv razvoj, prilagođavanje domaćih politika i zakonodavstva Zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske Unije (ZPP) je od suštinske važnosti, s obzirom da će obezbediti niz prednosti za agrarni sektor u Srbiji.

Opširnije...

Civilno društvo u kreiranju politika

Photo1Napisala Amanda Orza

U današnje vreme širom sveta je primetna tendencija povećanja participacije građana u procesu kreiranja (javnih) politika i donošenja odluka, što je uzrokovalo nastanak termina deliberativna i participativna demokratija. Smatra se da participativna vladavina uvodi marginalizovane društvene grupe u polje kreiranja politika i povećava transparentnost, otvorenost i odgovornost vlade, kao i da konstantno doprinosi unapređenju vladavine prava. Preciznije, to nije isključivo ograničeno na aktivizam, pritisak i zagovaranje, već se odnosi i na institucionalne mehanizme za uključivanje građana u procese kreiranja politika i donošenja odluka što će doprineti kanalisanju društvenih uticaja na adekvatan način.[1] Smatra se da će participativni mehanizmi stvoriti prostor neophodan za participaciju građana, posledično osiguravajući održivost i nepovratnost procesa što omogućava građanima da imaju veću ulogu u radu vlasti. Kao rezultat, participativni mehanizmi dopunjuju predstavničku demokratiju i doprinosi stvaranju participativnih institucija.    

Što se tiče Evropske unije, poslednja decenija je bila prožeta debatom o ,,krizi legitimiteta’’ i ,,demokratskom deficitu’’ i naporima da se unapredi predstavnička demokratija.  Za uzvrat, pomeren je fokus ka civilnom društvu kao ključnom akteru koji obećava da donese dodatnu vrednost da bi se došlo do participativne demokratije i od ,,vladanja’’ (engl. government) prešlo na ,,upravljanje’’ (engl. governance).[2] Ugovor iz Lisabona navodi da je EU osnovana kao predstavnička demokratija zasnovana na direktnoj i indirektnoj participaciji javnosti i od toga gradi demokratski model koji uključuje horizontalni i vertikalni građanski dijalog, konsultacije Evropske komisije sa zainteresovanim stranama i evropsku građansku inicijativu (Član 11 UEU). Takođe, EU eksplicitno priznaje OCD kao ,,nerazdvojni deo koji omogućuje participativnu demokratiju’’ i ,,formuliše zahtev za povećanje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti javnih institucija i veći fokus na potrebe građana u procesu kreiranja politika.’’[3]

Opširnije...

Nekonkurentnost srpske privrede: u čemu je problem?

Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a, za list Politika:

Nekonkurentnost srpske privrede: u čemu je problem?

Nebojsa Lazarevic CEPDa li u Srbiji (a i u drugim državama Zapadnog Balkana) uopšte možemo govoriti o postojanju tržišne ekonomije kako je definiše EU?

Od država kandidata za članstvo u EU zahteva se ispunjavanje niza kriterijuma, koji se uobičajeno kategorizuju kao politički, ekonomski i pravni. Mnogo je toga rečeno o ovimtzv. kopenhaškim kriterijumima, ali se u dosadašnjem procesu pristupanja Srbije najviše govorilo o političkim aspektima i o izazovima harmonizacije domaćeg prava sa stotinama hiljada stranica evropskog „akija”. Za ekonomske kriterijume nekako se olako pretpostavlja da će biti ispunjeni samo ako nastavimo da radimo na makroekonomskoj stabilnosti, da „privlačimo investicije” i „giljotiniramo suvišne propise”. Malo je bilo ozbiljnih rasprava o strukturnim problemima srpske privrede koji je suštinski čine netržišnom, nekonkurentnom i tromom. Tek poslednjih meseci, uz saznanje da je broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za 20 odsto viši nego što je procenjivano, počeli smo ozbiljnije da razmišljamo o strukturi naše privrede.

S tim u vezi nameće se pitanje kako smo došli do ovakve ekonomije u državi koja tvrdi da je na kraju procesa tranzicije.Da li u Srbiji (a i u drugim državama Zapadnog Balkana) uopšte možemo govoriti o postojanju tržišne ekonomije kako je definiše EU? Ako bismo tvrdili da sama činjenica da više ne živimo u centralnoplanskoj (dogovornoj) ekonomiji nužno podrazumeva postojanje tržišne privrede, počinili bismo grešku opasnog pojednostavljenja problema.

Opširnije...

Šta je urodnjavanje javnih politika (eng. gender mainstreaming) i zašto je bitno?

Written by Amanda Orza

Kratak osvrt na istoriju urodnjavanja javnih politika i značenje koncepta u Evropi

Gender MainstreamingEvropska unija je priznata kao predvodnik u pogledu politike rodne ravnopravnosti, usled činjenice da je početak razvoja politika jednakih šansi u EU uključena u osnivački Rimski ugovor još od 1957. godine. Trebalo bi istaći da države članice EU, posebno Holandija, Švedska i Norveška imaju značajnu ulogu u razvijanju ovog koncepta na međunarodnoj areni u okviru Ujedinjenih nacija. Te države su bile inicijatori održavanja Svetske konferencije žena, zagovaranja Akcione platforme i pritom su isticale značaj uključivanja rodnih aspekata u javne politike. Sredinom devedesetih, sledeći pristup jednakih mogućnosti zarad postizanja rodne ravnopravnosti i težeći ka ciljevima politika usmerenih na poboljšanje položaja žena, Evropska komisija je uvela pristup rodne perspektive. Kako bi se obezbedila holistička konceptualizacija rodne ravnopravnosti, EU je u obzir uzela tri komplementarne i međusobno povezane perspektive.[1] Dok perspektiva jednakih mogućnosti predstavlja aktivnosti koje propisuju jednaka prava i mogućnosti za žene i muškarce, tzv. ženska perspektiva podstiče inicijative koje favorizuju žene i dodeljuju im preferencijalni tretman u cilju ispravljanja nepravednog tretmana iz prošlosti. Konačno, rodna perspektiva zastupa sveobuhvatnu transformaciju kreiranja politika kako bi se uticalo na sistemske i strukturne uzroke rodne neravnopravnosti.

Prema tome, može se zaključiti da urodnjavanje javnih politika nije zamišljeno kao cilj sam po sebi, već kao horizontalna strategija pokrenuta u cilju unošenja razumevanja za rodna pitanja širom spektruma javnih politika EU.[2] Prema Okvirima Saveta Evrope, na koji se poziva kao na merni (eng. benchmark) dokument i koji se pritom uvažava u kontekstu EU, dodata vrednost urodnjavanja javnih politika je u obezbeđivanju veće dobrobiti za društvo, tako što bi se pridala odgovarajuća pažnja različitostima konkretnih pojedinaca i pojedinki.[3] Nakon Trećeg i Četvrtog Akcionog programa o jednakim mogućnostima za žene i muškarce, Evropska komisija je uvela princip urodnjavanja javnih politika što se može videti iz njenog predloga da se „unese rodna perspektiva u celokupno kreiranje politika u EU na ’koherentan i sistematičan način’.“[4] Konačno, posvećenost mobilizaciji svih politika EU sa ciljem promovisanja rodne ravnopravnosti uspostavljena je kao prioritet Ugovorom iz Amsterdama. Prema tome, ženska i rodna perspektiva nisu međusobno isključive kao što se to često pogrešno tumačilo. Umesto toga, važi upravo suprotno pošto ove perspektive osnažuju jedna drugu i stoga ne treba da se primenjuju izolovano već treba da se njihova komplementarnost iskoristi putem sinergije.

Opširnije...

Bezbednost hrane, GMO i zaštita tradicionalnih proizvoda u okviru pregovora sa EU

Napisala Ksenija Simović

Food safetyBezbednost hrane je jedna od značajnijih politika Evropske unije, a naročito je bitna  kad je u pitanju politika zaštite potrošača. Pravna tekovina EU je u ovoj oblasti vrlo široka i vodi se sloganom „od njive do viljuške“, koji upravo objašnjava da je Evropska unija svojim zakonodavstvom i politikama uredila ceo lanac proizvodnje, distribucije, prodaje, pa čak i konzumiranja hrane. Ovakav integrisani pristup bezbednosti hrane ima za cilj da obezbedi visok nivo bezbednosti hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i da doprinese efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta.

Dobro poznavanje zakonodavstva u ovoj oblasti je od krucijalne važnosti za Srbiju, pre svega za dalji razvoj njene privrede i poljoprivrede, kao i izvoza ka jedinstvenom evropskom tržištu. Sprovođenje ovog pristupa uključuje garantovanje efikasnog nadzora sistema za ocenjivanje usaglašenosti sa standardima EU u sektorima bezbednosti i kvaliteta hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja, ishrane životinja i biljnog zdravlja unutar EU, kao i u odnosu sa trećim zemljama koje izvoze na tržište EU. Upravljanje rizicima i naučna istraživanja u ovoj oblasti poverena su Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA).

Opširnije...

Pregovori sa EU i kreiranje politike u Srbiji

Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a, za list Politika:

Pregovori sa EU i kreiranje politike u Srbiji

Nebojsa LazarevicSvaki državni predstavnik treba da zastupa iste stavove, država da govori jednim glasom, a ne da stvara kakofoniju u kojoj partneri iz Brisela neće znati koji od njih da slušaju

U procesu pregovaranja za pristupanje EU važan je i način na koji se u državi – kandidatu utvrđuje javna politika i čime se mere njeni rezultati. Nevladina think-thank organizacija Centar za evropske politike (CEP), uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), posebnu pažnju posvetila je ovoj temi u studiji objavljenoj krajem prošle godine. Budući da se Evropska komisija sve više fokusira na način kreiranja javnih politika u državama kandidatima za članstvo, ova studija dobija na značaju u trenutku kada sa Briselom počinje da pregovara Srbija.

Šta se dešava pre rasprave o predlozima zakona u našoj skupštini? Šta prethodi raspravi koju ministarstvo organizuje o nacrtu zakona? Studija CEP-a pokazuje da rana faza, u kojoj treba da budu analizirani problemi i načini na koji se oni mogu rešiti, kod nas nije dovoljno razvijena. Štaviše, kreiranje javne politike najčešće počinje odlukom da se donese ili izmeni određeni propis, umesto da se na osnovu analiza najpre utvrdi da li je izmena propisa uopšte potrebna, i ako jeste koje su promene dovoljne za ostvarenje željenih ciljeva. Bez te prethodne analize, donošenje zakona postaje svrha javne politike umesto da bude samo jedan od instrumenata kojima se ta politika sprovodi.

Kakve su posledice ovakvog načina kreiranja politike? Budući da se često donose bez odgovarajućih priprema i analiza, usvajaju se zakoni kojima se ne mogu rešiti problemi u odgovarajućoj oblasti. Posledica je i neprimenjivanje propisa, uz njihove česte izmene i dopune, što je nesvrsishodno i veoma skupo. Na primer, od 2000. godine do danas u Srbiji se piše već četvrti zakon o zaštiti potrošača. Time se povećavaju troškovi javne uprave i umanjuje pravna sigurnost. A u uslovima čestih promena državne politike poslovnom svetu je teško da donosi odluke o investicijama.

Opširnije...

Pregovori u poglavlju 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Napisala Ksenija Simović

EU tradeImajući u vidu nedavno zvanično otvaranje pregovora između Srbije i EU na međuvladinoj konferenciji u Briselu 21. januara i četiri eksplanatornih skrininga koji su održani u proteklom periodu , potreban je detaljniji opis pregovaračkog okvira, samih poglavlja kao i razjašnjenje položaja Srbije. Ovaj članak ima za cilj da doprinese razumevanju ovog važnog poglavlja za Srbiju, njenu privredu i ekonomski razvoj. Poglavlje 30 obuhvata prvo pitanja evropske zajedničke trgovinske politike kao što su i trgovinski sporazumi sa trećim zemljama koji su u velikoj meri izvedeni iz međunarodnih sporazuma i propisa Svetske trgovinske organizacije (STO). Drugo, obuhvata razvojnu politiku i odnose sa međunarodnim organizacijama u smislu međunarodne razvojne saradnje i humanitarne pomoći.

Poglavlje 30 u okviru pregovora odnosi se uglavnom na propise o zajedničkoj trgovinskoj politici EU, kao i na propise koji se tiču međunarodne trgovine - uključujući dužnosti, obaveze koje se pripisuju članovima  STO, sve trgovinske sporazume EU sa trećim zemljama, razvoj, kao i obaveze pružanja humanitarne i razvojne pomoći zemljema u razvoju i najmanje razvijenim zemljama. Smatra se da je ovo poglavlje relativno lako zatvoriti tokom pregovora o pristupanju EU, no ipak ono ne bi trebalo da bude potcenjeno u slučaju Srbije jer ima potencijalno značajan uticaj kako na ekonomiju tako i na spoljne odnose. Tokom pregovora Srbija mora da artikuluše i potkrepi argumentima svoju poziciju kako bi odbranila svoje interese naročito u vezi implikacija koje primena pravnih tekovina EU može imati na njenu privredu. Naime, zakonodavstvo EU u ovoj oblasti sastoji se od uredbi koje imaju direktan uticaj u državama članicama, te izazovi primene kao i uticaj  treba ispitati i proceniti iz perspektive Srbije.

Opširnije...

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has brought together people who were separated by borders. Let's make it even better! #EU60 @sven_giegold https://t.co/Fj7PKzxsIF
CEPBelgrade RT @MarchEurope2017: 70 years of peace! Isn't it something worth to march for? #MarchForEurope2017 https://t.co/mZobfdSjVb
CEPBelgrade What is there to celebrate as the EU turns 60? Well, quite a lot actually. https://t.co/Sv8D2TbGrI @CambreAssochttps://t.co/yer766j2vF

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme