• ENGENG
  • Aleksandra Rabrenović

    Aleksandra Rabrenović je saradnica Centra za evropske politike i naučna saradnica Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Prethodno je radila kao asistent na Pravnom fakultetu Univeriteta u Beogradu na predmetima upravno pravo i nauka o upravljanju. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije (LLM) na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), a doktorske studije (PhD) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Glazgovu. Od 2003. Aleksandra radi i kao konsultant u oblasti reforme javne uprave u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Tadžikistanu, Moldaviji, Mongoliji, Kirgistanu i Bosni i Hercegovini. Radila je prvenstveno za Svetsku banku, ali i za Fond za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), britansko Odeljenje za međunarodni razvoj (DFID), Sigmu (SIGMA/OECD), Savet Evrope i projekte Evropske unije. Njeno glavno područje interesovanja je upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru. Objavila je dve knjige i veliki broj radova u oblasti reforme javne uprave na engleskom i srpskom jeziku. Pored engleskog jezika, poseduje dobro znanje ruskog jezika, kao i osnovno znanje francuskog jezika.

    Vladimir Ateljević

    Vladimir Ateljević radi kao savetnik ministra zaduženog za evropske integracije i član Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. U Pregovaračkom timu je zadužen za poglavlje 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom) i poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka 2002. godine. Magistarsku tezu na temu „Administrativni kapacitet kao kriterijum za članstvo u EU“ odbranio je u junu 2010. godine. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka na temu „Međunarodno organizovanje i bezbednosna institucionalizacija EU“ u septembru 2016. godine.

    Profesionalnu karijeru je započeo 2000. godine kao nezavisni novinar radeći u produkciji VIN koja se emitovala na TV B92. Od marta 2003. godine do marta 2004. godine je radio u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom (Sektor za evropske integracije). Najznačajniji deo karijere je proveo u Kancelariji za evropske integracije. U Kancelariji je od njenog osnivanja marta 2004. godine do decembra 2010. godine. Od januara 2011. godine do avgusta 2012. godine je radio u Ministarstvu odbrane (Kabinet ministra) kao savetnik i šef kabineta državnog sekretara za politiku odbrane. Avgusta 2012. godine postaje savetnik potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, a od septembra 2013. radi kao savetnik ministra zaduženog za evropske integracije. Na Fakultetu političkih nauka bio je angažovan kao asistent i saradnik u nastavi od 2005-2011. godine na predmetima Međunarodne organizacije i Politika proširenja EU.

    Govori engleski i nemački (viši srednji nivo). Rođen je u Beogradu, 6. marta 1978. godine. Oženjen je i otac dvoje dece.

    Andrej Engelman

    Andrej Engelman je zamenik direktora i rukovodilac organa upravljanja za strukturne fondove i kohezioni fond u Službi Vlade Republike Slovenije za razvoj i evropsku kohezionu politiku. Ove poslove obavlja od aprila 2014. godine. U periodu od 2012. do 2014. Andrej Engelman je bio zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Slovenije, gde se bavio privrednom diplomatijom i evropskim poslovima. Andrej Engelman je 1998. godine preuzeo mesto zamenika ministra za evropske poslove u novoosnovanoj Službi Vlade Republike Slovenije za evropske poslove. U vreme pregovora Republike Slovenije za članstvo u EU, bio je jedan od ključnih učesnika u tom procesu. Godine 1994. imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu finansija. U to vreme bio je jedan ključnih stručnjaka u pripremi poreske reforme i autor budžetske reforme u Republici Sloveniji. U Ministarstvu finansija je radio od 1990. gde je bio odgovoran za republički budžet. Posle završenog fakulteta 1983. godine zaposlio se u Republičkom zavodu za društveno planiranje. Diplomirao je na ekonomskom fakultetu u Ljubljani.

    Andrej Engelman je savetovao vlade Makedonije, Srbije, Crne gore, Bosne i Hercegovine, Kosova i tursku manjinu na Kipru na području evropskih integracija i formiranja struktura za preuzimanje pravnih tekovina EU i u pregovorima za članstvo.

    Andrej Engelman je oženjen i otac troje dece.

    Dejan Jović

    Dejan Jović je profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i gostujući profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Doktorirao je na LSE (1999), a od 2000. do 2010. radio je kao docent (Lecturer) na Univerzitetu Stirling u Škotskoj.

    Bio je savetnik predsednika Republike Hrvatske od 2000. do 2014, i predsednik Upravnog vijeća Instituta za razvoj i međunarodne odnose od 2014. do 2016. Od 2013. je glavni i odgovorni urednik politikološkog časopisa Politička misao (Croatian Political Science Review). Autor je knjige „Jugoslavija: država koja je odumrla“ ("Yugoslavia: A State that Withered Away") i urednik više knjiga iz područja teorija međunarodnih odnosa i dezintegracije jugoslovenske federacije.

    Duško Lopandić

    Ambasador Duško Lopandić (rođ. 1957) bio je ambasador - šef misije RS pri EU u Briselu u periodu 2013-2016. Od 2011. do 2013. obavljao je funkciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za EU i za regionalnu saradnju. Od 2007. do 2011. bio je ambasador Republike Srbije u Portugalu i Zelenortskim ostrvima. Od 2004. do 2007. bio je pomoćnik ministra za multilateralu u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i istovremeno nacionalni koordinator za Pakt stabilnosti u JIE, za pregovore sa STO i član Saveta Vlade RS za evropske integracije. U periodu 2001-2004. bio je direktor Direktorata za EU Ministarstva spoljnih poslova SRJ, a u periodu 1988-1994. radio je u misiji SFRJ/SRJ pri EU u Briselu. Zaposlio se 1986. g. u ministarstvu spoljnih poslova SFRJ. Ambasador Lopandić je završio Pravni fakultet u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Paris I (Pantheon-Sorbonne) iz oblasti evropskog prava.

    Dr Lopandić je sarađivao sa brojnim istraživačkim institutima u zemlji i objavio preko 100 knjiga, stručnih i naučnih radova na teme EU, regionalne saradnje i međunarodnih odnosa. D. Lopandić takođe objavljuje publicističke radove iz oblasti istorije. Godine 2003. primio je nagradu Evropskog pokreta u Srbiji za „Doprinos godine Evropi“.

    Janis Emmanouilidis

    Janis Emmanouilidis je programski direktor Centra za evropske politike (EPC) u Briselu. On je pisao na temu ukupnog političkoh razvoja i insitucionalnog razvoja Evropske unije; o njegovom pogledu (perspektivi) na diferencijalne integracije, spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Unije, kao i o njenom proširenju. Bio je savetnik različitih vlada, institucija EU, evropskih partija, i nevladinih organizacija o širokom spektru pitanja vezanih za evropske integracije. Njegovi komentari o EU su, takođe, rasprostranjeni u medijima. Između 2007-2009 i pre prelaska u EPC, bio je Stavros Costopolous istraživač Helenskom fondu za evropsku i vanjsku politiku (ELIAMEP) u Atini, Grčka. Od 1999 do 2007, bio je viši istraživač u Centru za primenjen političko istraživanje u Minenu, Nemačka. Pre toga je radio kao istraživač u Institutu za evropske politike (IEP). Janis je takođe član naučnog saveta i naučni saradnik na ELIAMEP, kao i savetnik za insitutcionalni razvoj Evropske unije u poljskom think-tanku demosEUROPA – Centar za Evropske strategije u Varšavi. Studirao je međunarodne odnose i strateške studije u Velikoj Britaniji i ekonomiju u Nemačkoj.

    Miroljub Labus

    Miroljub Labus je redovni profesor  političke ekonomije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u penziji, i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije. Sada je vlasnik i osnivač konsultantske firme „Belox Advisory Services“ i viši savetnik Upravnog odbora PwC kancelarije u Beogradu, zadužen za makro-ekonomsku analizu  i ekonomska predviđanja. Radio je, takođe, kao konsultant Svetske Banke u Beogradu.

    Miroljub Labus ima bogato iskustvo u oblasti statistike, jer je radio između 1986. i 1994. godine kao viši stručni saradnik u Saveznom zavodu za statistiku  na matricama društvenih računa i modelima opšte privredne ravnoteže (CGE modeli). U tom periodu kreirao je makroekonomsku bazu podataka i osnovao mesečni časopis „Ekonomski trend“. Od 1994.g. do 2000.g. bio je glavni urednik časopisa „Konjunkturni barometar“ Ekonomskog instituta u Beogradu, koji je pratio i analizirao ekonomsku konjunkturu u Srbiji. Bio je, takođe, glavni urednik časopisa „Anali Pravnog fakulteta u Beogradu“ od 2012. do 2015.g.

    U svom akademskom radu, Miroljub Labus se bavio pitanjima iz oblasti makroekonomije, međunarodne trgovine, tranzicije i privatizacije, kao i korporativnog upravljanja. Pisac je udžbenika „Osnovi ekonomije“ i više drugih knjiga i monografija. Članke je objavljivao u domaćim i stranim časopisima. Sada se bavi dinamičkim modelima opšte privredne ravnoteže (DSGE modeli) i autor je „QUEST_Serbia“ modela za predviđanje i analizu makroekonomskih efekata fiskalne, monetarne i devizne politike.

    Tokom akademske karijere radio je kao Fulbrajtov predavač na programu „Participacija i samoupravni sistemi“  na Univerzitetu Kornel u SAD, gde je bio i gostujući profesor na Odseku za ekonomiju, kao i na Evropskom univerzitetu u Budimpešti.

    Govori srpski i engleski jezik.

    Radmila Milivojević

    Radmila Milivojević je nezavisni stručnjak i bivši generalni sekretar Kancelarije za Evropske integracije Vlade Srbije. Od 2005. do 2013., kada se penzionisala, radila je na pristupanju Evropskoj uniji kao potpredsednik Privredne komore Srbije. Krajem 2003 postala je član Savetoedavnog centra za evropska i pravna pitanja, projekta koji je finansirala Evropska unija, gde je bila izabrana za vođu tima za projektne komponente koji su pomogli u procesu pristupanja STO. Godine 2002.  je preuzela svoju prethodnu poziciju kao šef odeljenja za međunarodne organizacije u Saveznom ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose. Ubrzo nakon toga našla se na položaju pomoćnika ministra u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose. Njena karijera u javnoj upravi počela je 1986. godine, prvo kao šef Odeljenja za međunarodne organizacije (GATT, Svetska trgovinska organizacija. UNCTAD) u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom SR Jugoslavije/Srbije i Crne Gore, a zatim 1996 do 2002, kao savetnik na pitanjima VTO i UNCTAD na Stalnoj misiji SRJ i OUN u Ženevi. Godine 1997. započela je svoju profesionalnu karijeru u  trgovinskoj kompaniji Generalexport kao referent za komercijalne poslove, a zatim je od 1981 do 1986. radila kao ekonomski analitičar u Jugoslovenskoj banci za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES).

    Radmila Milivojević je oblavila niz članaka u specijalizovanim časopisima o pitanjima međunarodne trgovinske  politike i ekonomskim aspektima pridruživanja Evropskoj uniji. Ona je član Ženske vlade, Udruženja poslovnih žena u Srbiji i Evropskog pokreta u Srbiji.

    Srđan Majstorović

    Srđan Majstorović je zaposlen u Kancelariji za evropske integracije od njenog formiranja 2004. godine, a funkciju zamenika direktora obavlja od septembra 2005. godine. Pre postavljenja na ovu funkciju S. Majstorović je radio u Sektoru za evropske integracije i multilateralnu saradnju u regionu nekadašnjeg Saveznog ministarstva za međunarodne ekonomske odnose SRJ (2001 - 2003), kao i u Sektoru za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom Republike Srbije (2003 - 2005). Tokom 2002. godine stažirao je u Evropskom parlamentu.

    Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije o obrazovanju Pregovaračkog tima Republike Srbije za vođenje pregovora o pristupanju EU, Srđan Majstorović je u avgustu 2015. imenovan za člana Pregovaračkog tima zaduženog za politički kriterijum i poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednost. Srđan Majstorović je bio član pregovaračkog tima Vlade Srbije i učestvovao je u pregovorima o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

    Srđan Majstorović je diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer Međunarodni odnosi, 2000. godine. Magistrirao je na Pravnom fakultetu Karl Frances iz Graca na odseku Evropske integracije i regionalizam.

    Oženjen i otac dvoje dece.

    Tony Verheijen

    Tony Verheijen je country manager Svetske banke za Srbiju, sa sedištem u Beogradu od avgusta 2013. Toni Verheijn se vratio radu na evropskom i centralnoazijskom regionu, obuhvaćenom programom Svetske banke, nakon što je prethodno radio na upravljanju javnim sektorom u istom regionu.Od 2007-2013, gospodin Verheijen je radio kao sektor menadžer javnog sektora i odeljenja javne uprave u Južnoj Aziji (sa sedištem u Nju Delhiju, Indija), i kao vodeći stručnjak za upravljanje javnim sektorom, i vođa klastera za isotočnu i centralnu Afriku (sa sedištem u Kampali, Indija). U Svetskoj banci od 2002. godine, gospodin Verheijen je fokusiran na upravljanje javnim sektorom, reformu državne uprave, upravljanju i borbi protiv korupcije, kao i pitanjima ekonoskog upravljanja. On je radio na projektima u južnoj i istočnoj Aziji, centralnoj i istočnoj Africi, Rusiji i centralnoj Aziji, i centralnoj i istočnoj Evropi.

    Pre dolaska u Svetsku banku, gospodin Verheijen je radio kao tehnički asistent za regionalne kancelarije UNDP u Bratislavi, Slovačka, i OECD i Evropskog instituta za javnu upravu. On, takođe, predaje i istražuje na raznim univerzitetima, uključujući i College of Europe. On je posebno doprineo porcesu transformacije zemalja centralne i istočne Evrope u kontekstu njihovog pristupanja Evropskoj uniji, služeći kao savetnik kancelarije evropskih integracija i pregovaračkih timova za pristupanje Eu.

    Gospodin Verheijen je diplomirao na Erasmus Univerzitetu u Roterdamu, magistrirao je međunarodne odnose na Université Libre u Briselu, i doktorirao na Univezitetu u Lajdenu. Gospodin Lajden govori holandski, engleski, francuski, nemački i ruski.

    Nazad na vrh