youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 2: Sloboda kretanja radnika

Kao jedna od osnovnih sloboda zagarantovana pravom Evropske unije, sloboda kretanja radnika, prema članu 45 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (bivši član 39 Ugovora o Evropskoj zajednici), garantuje svakom građaninu Evropske unije slobodu kretanja, boravka i rada u drugoj državi članici. Izuzeci su mogući jedino u javnom sektoru. Ova sloboda se primenjuje u svim državama članicama nezavisno od nacionalnosti, kao i u Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Lihtenštajn i Norveška). U vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada, ovo poglavlje uzima u obzir nediskriminatorni tretman za radnike legalno zaposlene u državi iz koje ne potiču poreklom. To znači da je diskriminacija na osnovu nacionalnosti, mesta boravka i/ili jezika zabranjena i takođe uključuje jednak tretman kada se govori o uslovima zapošljavanja, novčanim naknadama, uslovima otpuštanja i primanjima socijalne pomoći.

Dalje, određena prava se proširuju i na članove porodice radnika. Implikacije i koncept ove slobode, kao i sam pojam radnika, dodatno su interpretirani i razvijeni praksom Evopskog suda pravde. Odredbe koje se tiču naknadnog prava na penziju zaposlenih i samozaposlenih koji se kreću unutar EU su takođe uključene u generalne principe slobode kretanja radnika.

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme