youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 30: Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Poglavlje 30 "Ekonomski odnosi sa inostranstvom" pregovaračkog okvira odnosi se uglavnom na propise o zajedničkoj trgovinskoj politici EU, propise koji se primenjuju na međunarodnu trgovinu - uključujući dužnosti i obaveze koje se pripisuju članovima Svetske trgovinske organizacije (STO), sve trgovinski sporazume EU sa trećim zemljama, kao i razvojnu i humanitarnu pomoć zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.

Skup propisa koji regulišu zajedničku trgovinsku politiku EU imaju značajan politički uticaj s obzirom da predstavljaju spoljni aspekt jedinstvenog tržišta. Ovi propisi prate u velikoj meri propise i trgovinske sporazume koji su u okviru STO, a budući da je Srbija u završnoj fazi pregovora sa STO i da se njeno članstvo očekuje u skorije vreme, usklađivanje i primena tih propisa ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.

Deo pregovaračkog poglavlja koji može biti problematičniji jesu trgovinski sporazumi sa trećim zemljama koje je EU zaključila u prošlosti ili koje trenutno pregovara, kao i skup pravila koja regulišu politike međunarodne saradnje i humanitarne pomoći. To je zato što će Srbija morati da, kao što su i druge države članice učinile nakon Lisabonskog ugovora, usvoji isključivu nadležnost EU u pogledu stranih direktnih investicija (član 207 Ugovora o funkcionisanju EU). Verovatno najvažniji deo zakonodavstva u EU koji reguliše spoljne odnose vezane za trgovinu jeste Uredba (EU) br. 1219/2012 koja "razjašnjava pravni status bilateralnih investicionih ugovora zaključenih između zemalja članica EU i zemalja koje nisu članice EU i uloga Evropske komisije u takvim sporazumima.“

Drugim rečima, kada Srbija postane punopravna članica Unije, ona će morati da prihvati sve prethodno uspostavljene trgovinske ugovore i postane aktivna učesnica u pregovaranju budućih. Ovo bi moglo biti veoma korisno za privredu Srbije jer bi time dobila pristup tržištima na koja bi samostalno imala više poteškoća da pristupi. Tržišta poput onih u Centralnoj i Latinskoj Americi, Africi ili Pacifiku koja već imaju sa EU sporazume o slobodnoj trgovini ili SAD, Kanada, Japan ili Indija koje su u procesu pregovaranja važnih trgovinskih sporazuma sa EU. Problematični deo primene člana 207 TFEU je to što će Srbija morati da se odrekne svojih tekućih trgovinskih sporazuma sa nekim od najvažnijih trgovinskih partnera, poput zemalja CEFTA, Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Kada je reč o delu poglavlja koji se odnosi na razvojnu i humanitarnu pomoć, Srbija će morati da od korisnika razvojne pomoći postane aktivni učesnik u pomoći drugim manje razvijenim zemljama. Pre svega, Srbija mora da uspostavi sopstvenu razvojnu politiku i politiku saradnje sa zemljama u razvoju koje je mapirala EU. Štaviše, Srbija nema kulturu i sećanje pružanja pomoći tako da su se politike u vezi sa ovim oblastima svodile na ograničenu pomoć zemljama van EU na ad hoc bazi, najčešće u slučaju prirodnih katastrofa. S druge strane, EU je lider na globalnoj sceni što se tiče razvojne i humanitarne pomoći.

U prethodnim talasima proširenja, smatralo se da je Poglavlje 30 jedno od lakših poglavlja za zatvaranje tokom pregovora o pristupanju EU. Ipak, u slučaju Srbije važnost ovog poglavlja ne bi trebalo potceniti, jer ono ima značajan uticaj kako na ekonomiju tako i na spoljne odnose zemlje. Zakonodavstvo EU pod Poglavljem 30 mora se prihvatiti kao deo acquis communautaire tokom pregovora, no ipak specifičnosti položaja Srbije ne bi trebalo da se izgube iz vida. Pregovaračka pozicija bi trebalo da se definiše kako bi se na najbolji način odbranili nacionalni interesi. Uprkos činjenici da se zakonodavstvo EU u ovoj oblasti sastoji od uredbi čije je svojstvo neposredna primena u državama članicama, države kandidati takođe moraju da ih transponuju bez odlaganja. Izazove primene tih uredbi, kao i njihov uticaj treba ispitati i proceniti iz perspektive Srbije. Horizontalni pristup u definisanju pregovaračke pozicije je od suštinskog značaja za uspeh pregovora o pristupanju kao i kasnije izrade politike u ovoj oblasti, jer su teme obuhvaćene ovim poglavljem usko povezane sa onima iz drugih poglavlja (npr. Jedinstveno tržište, Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika  itd). Štaviše, za uspešnu realizaciju ovih politika, neophodan je adekvatan i efikasan administrativni kapacitet, kako bi postojala u mogućnost da se na pravilan način pristupi svim međusektorskim pitanjima.

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme