• ENGENG
  • Francusko predsedavanje Savetu EU

    U januaru 2022, Francuska – jedna od zemalja osnivača EU – je krenula na šestomesečno putovanje po drugi put od usvajanja Lisabonskog ugovora, a ukupno 13. put. Francusko predsedavanje dolazi u vreme „vakuuma moći“ u EU, posebno nakon što je Velika Britanija napustila EU i nakon penzionisanja dugogodišnje nemačke kancelarke Angele Merkel.

    Autori: Miloš Pavković

    Srbija i civilne misije Evropske unije

    Uloga civila u mirovnim misijama izgradnje mira i održavanja mira naročito je značajna u savremenoj bezbednosnoj arhitekturi sveta, a kao jedan od vodećih aktera na ovom polju izdvaja se Evropska unija.

    Autori: Kristina Velimirović

    Slovenačko predsedavanje Savetu EU

    Posle Portugalije, predsedavanje Savetu EU prelazi sa Pirinejskog na Balkansko poluostrvo, pošto je Slovenija preuzela predsedavanje 1. jula 2021. godine. Njeno predsedavanje Unijom zaokružiće rad trenutnog trija koji uključuje i Nemačku i Portugaliju, čiji je glavni zadatak bio da što bolje doprinese naporima u borbi protiv pandemije COVID-19.

    Autori: Strahinja Subotić | Miloš Pavković

    Nemačko predsedavanje Savetu EU

    Nemačko predsedavanje Savetu Evropske unije započeto je u jeku globalne pandemije COVID-19. Zbog tektonskih promena koje je ova pandemija izazvala, Evropska unija je primorana, kao i ostatak sveta, da povlači brze i hrabre poteze kako bi se prilagodila novonastalim okolnostima. Kada govorimo o budućnosti evropskog projekta, iste okolnosti su stavile Nemačku u poziciju da prevede Uniju preko Rubikona.

    Autori: Sena Marić | Strahinja Subotić | Aleksa Ilić

    Finsko predsedavanje Savetu EU

    Dok su Savetom EU tokom prethodnih 18 meseci upravljale zemlje iz susedstva Zapadnog Balkana (Austrija, Bugarska i Rumunija), došlo je vreme da Finska – zemlja geografski udaljena od ovog regiona – preuzme kormilo.

    Autori: Strahinja Subotić

    Rumunsko predsedavanje Savetu EU

    Rumunija je 1. januara 2019. godine, po prvi put od ulaska u Uniju, preuzela mesto predsedavajuće Savetu EU. Ova balkanska država stupa na scenu nakon Austrije, države čiji su se prioriteti uglavnom svodili na jačanje bezbednosti EU, rešavanje migrantske krize i podržavanje EU perspektive Zapadnog Balkana. A koji su prioriteti Rumunije?

    Autori: Strahinja Subotić

    Zapadni Balkan iz perspektive Bregzita

    Cilj ovog Pogleda je da podstakne dalje diskusije o tome šta predstoji za Zapadni Balkan u post-bregzitovskoj Evropi.

    Autori: Strahinja Subotić

    Od bugarskog do austrijskog predsedavanja Savetu EU

    Bugarska je 1. jula 2018. godine prepustila predsedavanje Savetu Evropske unije Austriji. Obe države predsedavajuće su odlučile da politiku proširenja uvrste među svoje prioritete iako su na čelo Evropske unije (EU) došle u vreme spoljnih i unutrašnjih teškoća i neizvesnosti za Uniju.

    Autori: Strahinja Subotić

    Izborne reforme u EU

    Širom EU postalo je uobičajeno da se njen modus operandi obeležava neefektivnim, njen institucionalni sastav nedemokratskim, a politička delovanja van očiju javnosti.

    Autori: Strahinja Subotić

    Slaba dvojka Srbiji za profesionalizaciju uprave

    U ovom tekstu je prikazana ocena koju je Srbija dobila za oblast javna služba i upravljanje ljudskim resursima, uz prikaz rezultata ostalih država Zapadnog Balkana. Oblast službeničkog sistema je analizirana kroz sedam principa koji su prepoznati kao preduslovi potrebni za stvaranje profesionalne uprave koja se zasniva na sposobnostima i zaslugama  službenika.

    Autori: Vladimir Mihajlović
    1 2 3 5
    Nazad na vrh